Godišnjica Nikole Čupića

191

или као од овога круга засебан варијанат — него што живе песме с тако јасним обележјем и самосталном мишљу силом подлаже ономе тексту. Ја ћу радо признати велика права критици, али ни за њу не могу пристати, да може радити без икаквих граница.

И још се не могу растати с песмом о Мусићу Стевану, јер ми се чини потребно проговорити и о томе, колико јој је старину г. Џавић разумео. При првим стиховима, песме о Мусићу „Винд пије Мусићу Стеване у Мајдану чисто сребрноме«“ Вук Ст. Караџић бележи у ноти, „како се приповиједа, да је Мусић Стефан био из Мајдана у нахији пожаревачкој.“ Не обзирући се на то, што Вук каже, да се то приповиједа, што је то локализација народне традиције, која свакога јунака на различита места меће, г. Павићу је згодно све то узети за готову истину, па већ на стр. 11 с два знака дивљења обрће у декламацију ! „Мусић са својом слугом и с војском пред зору из Мајдана пођоше на пут, а зора их је забијелила на Косову. Дакле за једну двије ли уре дођоше ти јунаци из Мајдана у Косово ! !< Г. Павић се и не сећа, да има у околини Косова више мајдана, (н. пр. најглавнији и наславнији Ново Брдо), да је ту управо не песничкане го историчка локализација, те да је и по томе и по смислу песме ваљало мислити на мајдан у близини Косова. Срећом сам у стању, да се у овоме питању позовем управо на историју. Баш се ових дана читаше у ученом друштву у Београду неколике ситније расправице г. И. Руварца, од којих у једној иставља на видик Мусу и Мусиће, и то по старим писмима, дакле по извору најпоузданијем. По тој ћу расправици и ја овде ствар у кратко развити. У Гласнику ХХТУ на стр. 259 наштампана је повеља кнеза, Лазара од године 1381, којом он одобрава, што му зет, челник Муса, (Млоса) и сестра Драгиња (удата за Мусу) са синовима њиховим Стеваном и Лазарем поклањају села на Лабу: Уларе и Трнаву, цркви св. Пантелеимона у св. Гори. Трнава и сад стоји, и забележена је на карти аустр. ђенералног штаба на уто-