Godišnjica Nikole Čupića

је у у 5 У ђ ( 2 ( ; | 193

је томе с једне стране отуд, што је у томе крају Лазар давао својим задужбинама многа села, што је на Млави подигао најзнатнији манастир тамошњега краја, Горњак, а с друге стране отуд, што у Браничеву и Кучеву, како сам сам имао прилике разабрати, има пуно породица, досељених на тај крај из Косова.

И баш за ту песму, која је толико блиска, историји, г. Павић говори, на стр. 10 своје књиге, „да је преначињена тек у нашем вијеку, у вијеку народности, када се име народно почело многом емфазом гдје год се да и не да истицати,“ за то, што се у тој песми у клетви кнеза Лазара читају речи, „бо је Србин п српскога рода, и од српске крви и кољена,“ а г. Павићу је „врло добро из хисторије познато, да је Лазарова, војска у Косову била савезничка: њему дође помоћ од Мађара, од Босне, од Херцеговине, а и хрватски бан Иван био је ту. О томе су се свему могли читаоци уверити већ из мога говора довде, а о старини песама, о упливу „нашега века“ на њих и о помињању народног имена (од којега је некака гроза г. Павића) још ћу коју на другом месту проговорити.

Мало више је већ напоменуто, како г. Павић песму о Мусићу Стевану цепа на две половине, трудећи се да докаже, како је једна половина из некаква спремања на веће, а друга из песме о закашњеном витезу. О том другом песмом веже он и Косовку девојку, па наставља, како би на текст Косовке девојке (51 Вукове друге књиге) ваљало наставити другу полу Мусића Стевана. „С тога ја ни најмање не двојим — пише г. Павић на 24 стр. своје књиге — да би се послије, како чусмо, да Косовка' девојка иде кући кукајући, имало наставити: сретне је војвода Радич, пак разбравши од ње, како је у Косову, војвода дарује девојку, а себе прободе ножем.“ Још за, боље сведочанство, да су садашње песме 47 (о Мусићу Стевануј и 50 (о Косовци девојци) постале од једне спомиње он на стр. 58 „што у пјесми 50 Косовка носи два кондира златна, у једноме хлађане водице, у другоме вина руменога. Тиме