Godišnjica Nikole Čupića

ПРИ ИН ПРИ НИ

она на Косову умива и причешћује рањенике. У пјесми 47 Косовка опет носи два кондира златна, оба златна ал/ обадва празна. За што су ти кондири празни, тога разумијемо тек онда, ако држимо, да је то иста Косовка, која је у пјесми 50 ишла с пуними кондири у Косово, па их је тамо онако испразнила,“ У | ; ~

Ко би познавао песме само по овоме реферату г. Павића, могао би се и преварити, те му поверовати, али ко прочита саме песме, видеће, да међу Косовком девојком 47 и 50 песме осим имена и то пределног (које је често у обичају у народној песми, н. пр. „Јечам жела Гружанка девојка“) никакве друге заједнице нема. У 47 песми у Косовке су девојке за то празни кондири, што је пошла на воду на Ситницу (што песма врло јасно пева), па воде није могла захитити, јер је била мутна и крвава, и јер је носила коње и јунаке. У том · смотри бео свилен клобук, који беше при крају, загази, те га, извади. И све ове појединости, тако природно и лепо смишљене, превиђа г. Павић, изумевајући везу, о којој песма и не слути, тек да би показао песму 47 и 50 као два одломка једне целине, јер је тако за његов план згодно. У осталом у аријанту о Васојевићу Стеви пева се тај сусрет с девојком на Ситници са свим без кондира, и ту је „девојка дојавила стадо на пландиште.“ Кондири су дакле прост певачки дометак. Све ме то и опет уверава, да је и Косовка девојка по постанку своме песма потпуна самостална, са својом нарочитом идејом, и да је вршњака с песмом о погибији Југовића. У тај круг иде од старих песама песма 7 у Миклошића „Л'јепу шету пошета Милица Лазаровица, љуби Лазарова“ где се место Косовке девојке, у самосталном варијанту, пева сама кнегиња Милица. Па кнегињу Милицу у роли Косовке девојке на Косову пева чак и она позна песма о пропасти царства српског, штампана у Петрановића зборнику „Српске народне песме из Босне и Херцеговине. Београд 1367,“ стр. 313, стих 1366 и даље. И та је дакле тужна тема предмет од старине потпу-