Godišnjica Nikole Čupića

125

но самосталан исто онако као и тема о закашњеном витезу. 'Обадве те теме заузимају место посве засебно у кругу косовских песама, и оне се само књижевним и научним насиљем могу супрот њиховој природи проглашавати за одломке једне песме. 5

На послетку приспевши крају посебног испитивања песама и г. Павићева разматрања њихове садржине, време је, да побележим главне утиске, које сам изнео о овом одељку г. Павићеве расправе.

Зна се из толикога научнога искуства, да обично пропада истраживање, које се води, да покаже један напред схваћен ресултат. Истраживање може бити тек онда успешно, кад истражилац покорно ослушкује оно што му грађа сама говори, и кад му је сва брига, како ће наћи довољно вештине и оштроумности, да глас и дух грађе што верније и што јасније чује. Надам се, да су се читаоци могли довољно уверити, да посебно истраживање г. Павића о природи народних косовских песама није према горе показаном правилу чисто научнога истраживања. Писац се више обзирао на то, шта ће Наћи у потврду својим напред схваћеним идејама, него како ће пронићи у прави смисао грађе." С тога правога смисла гра-

' Да г. Павић доиста има обичај водити испитивање с папред замишљеним ресултатом, што је основни недостатак у једнога научника, показује он сам еклатантним признањем у издању "Гундулића (Збатт ртве! ћгуабака 1Х), где на стр. ХУ ПЕТ говори: „да није сам Гундулић, него пеко други послије његове смрти „Османа“ и »„Владиславијаду“ желио саставити у једну епопеју, то сам се у Када ХХХИП трудио доказати, алр у истипу пијесам доказао. Ова једна погрешка моја бијаше узроком друге „још много веће, те сам без пријетна разлога осуђивао неке партије у Осману, да нијесу од Гундулића. Још сам, претпостављајући другога контаминатора, а не Гундулића, одвећ оштро « неправедно осудио вриједност Гундулићеве епопеје. — — Крај свега тога има у Осману одвећ љепота, а да би се дао оправдати онпакџ суд о њем, на хахти ме Је завело криво мишљење де је Османа ко други, а не сам Гундулић састављао.“

4

>