Godišnjica Nikole Čupića

196 | ВА НА Бане

_ ђе није ни из олиза. погодио ; с тога је очите ствари самовољ-

но и супрот правоме њиховом смислу тумачио. Но да пођемо да видимо, каке је среће г. Павић на другим странама овога посла.

П

Довде сам се старао да испитам, да ли анализа појединих песама води к сврси, коју је г. Павић себи поставио, да ли је т. ј. осведочио, да су напред наведене песме доиста, одломци, те да ли тиме показују, да су искинуте из једне веће песме. Ако би се само могла потврдити, та би поставка била права унутрашња, дакле најјача потврда за некадашњу ексистенцију једне велике косовске песме. Али ма да мислим, да се из мога поновљеног испитивања увиђају сви недостаци г. Павићевог изучавања, опет допуштам, да овим путем промашени успех још не значи да је идеја о некадашњој ексистенцији једне велике косовске песме са свим немогућна. Ако се успех и није постигао једним начином, може се постићи другим, само ако је основна теорија истинита, и ако је начело добро. Ако дакле г. Павић није успео, да оним путем, којим се кренуо, нађе целину — још није разбијена могућност, да се та целина може наћи некаквим другим путем. И ја сам, дакле, кад сам већ о томе почео писати, дужан казати и шта

мислим о основној идеји, којој је г. Павић потврде тражио.

као и то, да ли држим, да јој се потврде другим којим путем могу наћи. Овим ће путем доћи на ред још по гдекоје питање, којега се нисам имао кад дотаћи у горњем разматрању.

У осталом за чудо је, да с том основнем идејом ни:сам писац није на чисто. Бар је он сам није нигде извео до потпуности, нити ју је ослободио свију контроверса, пошто неке од њих и сам отворено признаје. Не развијајући нигде теоретички ту основну идеју, с погледом на особине и на карактер народнога смишљања, он је у неколико речи додирује на стр.