Godišnjica Nikole Čupića

135

У држави царице Милице могле су постатп песме, у којима, се бој косовски пева, полазећи од ње и од њезиних кћери. Бановић Страхиња није, по мом мишљењу, нивад могао чинити део какве косовске песме у г. Павићеву смислу, него је песма, која је постала на таки начин, на какви су постале песме о царици Милици и о смрти мајке Југовића. Журба поласка на војску, свечано спремање, страх од закашњења и изостанка, тај појетични моменат средњевековног живота, нашао је израза у песмама о Мусићу Стевану и Васојевићу Стеви, којима је морао дати повода некакав истинити догађај. „Обретеније главе кнеза Лазара“ и „Зидање Раванице“ тичу се личности Лазареве, средишње личности читавога догађаја, и опевају његов живот пред бојем и његову судбину после боја. Прва од тих двеју песама није постала пре посвећења, Лазарева, а то је по записци, коју наштампа И. Руварац у Летопису 1874, П, било годину дана после боја. Лазару као мученику и свецу већ говори монахиња Јефимија у натпису, који је врх тела његова, и који се обично меће у годину 1389 — 1399. Светим зове га његов син Стефан у писму од 2 Декембра 1405! и зову га унуци Гргур, Ђурађ и Лазар Бранковићи, Вукови синови, у писму од 29 Дек. исте године“ ма да су они и тада и дуго по том, стајали у непријатељском положају према Стефану. Одатле су и први извори песме о светињи Лазаревој. Природни центар свију ових песама, на оваки начин пониклих, саме су собом постале песме 20 свађи Милоша Обилића и Вука Бранковића (одмах с почетка, ако су постале рано, а позније, ако су и саме позније као што изгледа), о Лазаревој вечери на Косову (којој се може старина већ за ХУ век осведочитиј и о јунаштву Милоша Обилића.

Уз гред само дотакао сам и питање о времену постања појединих песама. Што се тога питања тиче, о њему се може

' Мопитепба Зегћса 266 стр. 2 Моп. Зегтђ. 267.