Godišnjica Nikole Čupića

држати за поуздано, да су многе песме постале доиста и после, по усменим традицијама. За таку бих и ја држао песму о свађи Вука Бранковића и Милоша Обилића, које ми данас из живога народа и немамо. Главне песме о свађи на Косову за вечером кнежевом, ојунаштву Милошевом, и о боју на Косову, ова последња по различним гледиштима и у разним обли-

цима, могле су постати одмах и свуда, докле су допрле приче о самом догађају, који је силно импоновао на све стране, нарочито тим, што су на Косову оба цара погинула. Остале оне напред поменуте песме у први мах су биле провинцијалне, па су се касније рашириле по свему народу, везавши се за догађај по себи толико замашан. Примера томе није потребе истављати. Таким је начином круг ушао у живот и трајао у њему оном истом силом, која га је и произвела, у једном грозду самосталних песама о истом историјском догађају. А потврда је овоме све што из народне традиције и песништва имамо до сад о овоме догађају забележено. Потврда су томе и „Комади различитијех косовскијех пјесама“ у Вуковој другој вњизи, где су одломци од појединих целих песама о боју на Косову, које је Вук из детињства од свог оца" знао. Познато је, да Вук није ништа писао не мислећи, и да је особито казивање његово о различитим стварима врло верно. С тога је г. Павић грдно погрешио, што је мислио да може и таку ствар у Вука поправити, те му на стр. 18 своје књиге приговара, да „оно нијесу комади од различнијех, него су комади од онаке једне велике косовске пјесме“. Зар г. Павић замишља, да Вук није знао разликовати шта је једна, шта ли су различите песме% И зар он као критик може са својом слободом дотле терати 2

Али при свем том ради једног догађаја, који је све моменте везивао у једну нераздвојну целину, ради једног духа, који је, из истог узрока, пробијао све те песме, баш је у овом

| Првог издања ТУ књигм стр. ХХУПТ предговора.