Godišnjica Nikole Čupića

141

1082 а УХик Вгапкомјећ т. ј. „хвалећи и преузносећи храброст свога мужа Милоша према Вуку Бранковићу“ дотерала дотле, да ју је Вуковица ударила по образу. Тога ради Милош и Вук дођу до сукоба, и Милош Вука обори с коња. Вук за тим стане код Лазара опадати Милоша, као издајника и казивати за, њ, да је у свези с Турцима. Хотећи се о томе уверити Лазар позове војводе на вечеру, и ту се у Орбинија понавља Цријевићево причање истим редом и скоро истим речима, све до краја, само што се још Лазару меће у уста повелика беседа, коју је говорио пред почетак битке својим војницима, да их

опомене на дужност јуначкога умирања. Орбинијево се, да-_

кле, причање разликује од Цријевићева прво том беседом, која, је извесно узета или из какве народне песме или из пи-

сана споменика, у који, мислим, да је опет могла доћи из

истог извора, ' а друго причом о свађи Милоша Обилића с Вуком Бранковићем.

За Орбинијем долази ми на ред домаћи извор, Троношки

летописац. Писац би тога летописца заслужио особиту сту_ дију о времену, кад је писао и о изворима из којих је вадио. Текст му на више места сведочи, да је знао за дело Орбинијево, те је, по томе, свакојако познији од њега. У опису боја косовскога он према Орбинију стоји некако у опом положају, у ком Орбини према Цријевићу. Доста се држао Орбинија, али је, знајући, као Србин, много боље народне песме о боју

на Косову, Орбинијево причање знатно попунио. Тако Тро-

ношац помиње најпре робљење турско и Бановића Страхињу, за њим закашњеног витеза, Захумца Радича (сад Мусића Стевана и Васојевића Стевуј. После овога долази свађа Вука и Милоша с тога, што су се жене посвађале „о красотћ н му-

__Беседу Лазареву по главној садржини једнаку с оном у Орбинија има „слово о кнезу Лазару.“ које штампа И. Ругарац у Срб. Летопису 1874, 1, стр. 112—118. Тај домаћи извор има и иначе лепих појединости, али за њ г. Павић није знао, јер та не помиње у свом библиотрафском прегледу из"ора

МУ.

~ а а ТАИ порти

ИК =

5 3 са