Godišnjica Nikole Čupića

ИЕ а 12

добра јунака, и памет његову, и вриједност његову, не би га метао с десне стране да коња језди.“ Охола Вуковица, чувши то, удари сестру руком по образу, тако да је окрвави. Тим поводом Милош одведе Вука на страну, преговори му, да обузда своју жену, и страшно му запрети, ако то не учини. Ипак Милош тога ради не имадијаше зле воље на Вука, али Вук почне на Милоша налагивати кнезу Лазару, који му испрва не вероваше. За овим се приповеда, како кнегиња Милица тражи од Лазара, да јој-остави једног брата код двора, и шта јој на то кнез Лазар одговара. После тога казује се, како кнез Лазар шаље Милана Топличанина , да уходи тур- | ску војску. |

Милан се враћа, Милош га сусреће и упућује, како треба да каже кнезу. Вук Бранковић, надајући се, да ће тако бити, још је раније кнезу Лазару обратио пажњу на то, и чим види, да се побратими сусрећу и почињу разговор, улучује“ прилику, те се стара, да увери кнеза Лазара, како му је говорио истину о Милошеву шуровању с Турцима. За тим се описује вечера у кнеза Лазара, ређају се јунаци, који су ту били, и прича се здравица Лазарева и одговор Милошев. Сутра дан рано, лицем на Видов дан, пође Милош у турски табор. Уз. пут се разговара с пратиоцима, хвалећи Србе с намером, да уплаши Турке; за тим долази убијање Мурата ; за тим борба Милоша и његових побратима с Турцима. Милош најпосле подлегне, што некакав женски глас научи Турке, како ће, побадајући копља, досадити Милошу. Бој, који, одмах по том, почињу Турци, затиче кнеза Лазара на литурђији, Вук издаје, и на послетку се помиње виђење кнеза Лазара и Милоша, Обилића под чадором цара турскога. !

Белешке ове ја сам навео поглавито с тим интересом, што су нам у њима као неки реферати о појединим косовским | песмама из друге и последње трећине ХУ века (Јован Дука

' Моје издање овога текста с расправом излази у Убатшата Х, 176—200.