Godišnjica Nikole Čupića

» Е + . 1 '

та ке и ми рт Пе а И М | ЗАР У

146

толико знатне и замашне колико је била ова. У ово тек доба косовске су песме добиле ширину, коју већ видимо у тексту Орбинијеву и у рукописној Причи о боју косовском. Овом стадију припадају и оне песме, што су у Дубровнику на хартију похватане. Све оне дакле представљају другу Фазу живљења косовских песама. У овој другој Фази чисто историјске песме прве Фазе умножене су народним тумачењем главног узрока догађаја, и помешале су се са старијом песничком грађом, с веровањима, или, ако хоћемо, с митологијским представама народним. Косовски круг народних песама није се по том даље развијао; он се у тој фази консервисао и до нашега времена, али већ не потпуно. Приповетка је почела бледети, појединости су историјске мало по мало народу из памети ишчезле, те отуда већ ни почетак нашега века није познавао песму о свађи Милоша Обилића с Вуком, коју је још Качић, у првој половини прошлога века, морао негде у народу слушати, пошто му је план и замишљај песме скроз народни. Тога ради се, мислим, и бој не пева, јер су и његове појединости сувише мало пластичне и сувише мало око једног лица концентрисане, да би их народ могао запамтити. Међу тим су у доброј памети остале све типске личности, сви крупни догађаји и пластичне сцене, које је лако било као теме за песме памтити. На послетку с погледом на главно питање, је ли постала једна песма о косовском боју, или их је постало више, овај преглед грађе такође одсудно сведочи против мишљења г. Павићева. Самосталне песме о споредним догађајима постале су и живеле засебно; средишња песма о самом боју била је испрва у разним облицима и начинима, али краћа и ближа историји, а позније се, с почетком ХУМ века, раширила у садашњу косовску појезију. У то исто доба и самосталне су песме нешто препеване по тадашњим назорима, нешто и умножене новима, као н. пр. песмом о свађи Милоша Обиаића с Вуком Бранковићем.

И пошто ја мисао о једној великој и разгранатој песми