Godišnjica Nikole Čupića

147

косовској одричем за прву Фазу, немам никаква узрока, да је за другу Фазу допуштам. Она је у овој још мање могућна; предмети сами ове друге Фазе апсолутно се не даду спојити у једну народну песму. Кад би мисао г. Павићева била верна против ње не би толико вдјевала сама грађа, не би било толико тешко на ново посастављати покидане делове од тобожње целине. “ли разноликост прави овде још веће сметње. Рекох већ, да причање Орбинија, Троношца и рукописна прича о боју на Косову нису ништа друго него збор реферата о појединим песмама. Кад упоредимо њихова причања с песмама, у Миклошићевој збирци бр. 5, 6, 7 — видимо разликост варијаната за то само привидно мању од варијаната о Марку Краљевићу, што варијанте о Марку веже само јединство имена, а варијанте о косовском боју веже јединство догађаја. Качићева песма, запамћена у првој половини прошлога века, дакле не Бог зна колико позније од дубровачкик записака, колико одступа од дубровачких записака, колико ли од српских песама, које исти догађај певају! Она је, по мом мишљењу, и за то врло знаменита, што показује како је народ по два по три момента из приче о косовском боју доводио у целину. Па и тај начин колико је скроз противан теорији и замишљању г. Павића. Јер Качић, почињући са свађом Вуковице, Милошевице и Чарнојевићке, црта мегдан Вука и Милоша, прелази на Вука, коме је Милош живот на мегдану поклонио, приповеда , како он Милоша опада у цара Лазара, казује за тим вечеру, здравице, одлазак Милошев у турски стан и његово убиство Мурата. Нешто је још морало бити на свршетку, што је Качић, може бити „истине ради“ изоставио. Толики пи таки обично и бива опсег и највеће јуначке народне песме.

На послетку има још један пример обрађивања боја косовског у целини, који је г. Павићу остао са свим непознат. То је она народна песма о боју на Косову, што је штампана у Петрановићеву зборнику „Српских народних пјесама из Бос-

10' •