Godišnjica Nikole Čupića

148

не и Херцеговине,“ штампаном 1867 године у Београду. Песма та броји 1607 стихова, и заслужује, да се претресе и оцени у овој студији о песмама косовским. . Распоред је те песме овакав. Она почиње причањем о сили турској и о изласку Турака на Косово, одакле султан Мурат пише књигу познатога садржаја кнезу Лазару. Кад књига дође кнезу Лазару, у њега се десе три војводе: Косовац Иван, Топлица Милан и Милош Обилић. Опазивши, да је Лазар веома смућен читањем несрећне књиге, питају, шта, је у њој. Лазар им казује, и очевидно двоумећи, пита их, шта ће се чинити. Милош одговара, да се ваља спремати на бој. Кнез Лазар на то одговори, да и он воли, да сви изгину, него да им пропадне царство и господарство, те казује жељу, да се уходи сила турска. Милош му за тај посао препоручи Ивана Косовца. На повратку Иванову Милош га срета, и упућује га, како ће кнезу њазати, да би га охрабрио. Кнез, доиста охрабрен намештеним рефератом Косовчевим, разашиље на све стране књиге, позивљући на војску војводе и витезове. Кад се војска искупи и спреми се да се крене, долази позната сцена, која описује, како царица Милица тражи брата, од заклетве. За том сценом долази друга позната сцена о кнежевој вечери. Милош заверивши се да убије Мурата, ПО-_ лази у турски стан и извршује све, али заборави ногом стати под вилицу султану и скинути му прстен с руке. Тога се сети, пошто се заједно с оба побратима срећно протукао до воде Ситнице, и ту се стао умивати, спремајући се, „да свијетао пође“ пред кнеза Лазара. И сетивши се, нагне натраг, ма да су га оба побратима живо од тога одвраћала. Срећа им ипак послужи, те се пробију до чадора Муратова, Милош доиста изврши, чега ради се вратио, али у повратку му изгину најпре оба побратима , а он би и тада измакао, да некаква баба, не повиче, да се окрећу копља у вис. Ухваћен на, тај начин, Милош замоли, да му се доведе она баба; он је ухвати зубима; те је баци у Ситницу. За тим Мурат заповеда, да се удари