Godišnjica Nikole Čupića

поље еј у Ри штваћ 4 МЕ ИМ У оне. АЗОТА РАСТИ ТУИНА А РНИ РУ у У „и Пале та тј У им тај И НИ

РАКА И 4 « 4У

150

Дивјановић „самоук, чита и пише по старом правопису,' боље од млоги попова, на стр ХТУ говори, да је „Илији све једно казивати песме уз гусле и без њих, само при казивању треба му покучити по мало вина или ракије, да му се распали '0бражење, па ће пјесма бити једрија и китнија “ а на стр. ХШ каже још и ово : „Од свију пјевача, што сам их могао познати скоро за седам година, Илија Дивјановић најдаровитији је и најпамтљивији је пјевач. Нека му ко само једном ма какав догађај исприча, он је одмах готов прелити га у народну пјесму онако живо и китно као што други не може. Има пјесама у мојој збирци, које је он сам спјев'о, те ће изаћи у новијој збирци.“ За горњу песму о пропасти царства српског скупљач је ставио белешку, да је „из Херцеговине,“ а за „пјесме из Херцеговине“ читамо у истом предговору, да их је скупљачу преписао „Илија Дивјановић од Шћепана Елеза и његова сина.“

Још пре него што су публиковане ове белешке, В. Јагић је у Нади П стр. 211—-217 говорио о тој истој песми, пишући критику о књизи, у којој је штампана. На том је месту он изложио и садржај њезин много опширније него што сам ја овде, поредећи га с песмама Вукове збирке, и исказавши пуно лепих мисли о косовским песмама, што је такође г. Павић муком мимоишао. На наведеном месту завршује В. Јагић своју критику овим речима: „Садржај ове дугачке пјесме најбоља јој је критика. Ја мислим, да ће се научно истраживање сложити у томе: прво, да је ово са свим ново грађена пјесма, у којој је истом у наше дане нетко скупио разне пјесме о косовској битци у једну цјелину — тко је онај нетко, причекаћемо, док чујемо од кога је Петрановић пјесму чуо — друго, да је пјесма доста слабо састављена, да има у њој много неједнакости. много несклада: а симо тамо и рефлексија, које се морају сматрати изразом нашега времена и нашега данашњега мишљења.“

'" Т. ј. не по Вуковом,