Godišnjica Nikole Čupića

Бпшијаја зе јиђа МПогеуа, Ро ппепи пада Упковзауа, 5пијаја ве, [ет је Безје а, „ме Гадиј(е јадпе зеке тпоје !

Ке ћуај је пп Уика Вгапкоука, Кој тије па гјази денја,

МЕ па ћуаГ је Сагпојемк Јаја; Јапак тује пи" је од јапака;

Уес ћуа е Мпог Ођшса,

оа Рахага ХМохога ретка, Кото је јипак од јипака, Рогоф! са Негсегоука тајка.

· С тим се у смислу најбоље слажу п Орбини и остали најстарији бележници народнога песништва. Јунаштво дакле потреба је иставити као главни основ свађе, а племићство и хорјатство (о коме и Прича о боју косовском касније нешто говори) ако се и налазило у гдекојим варијантима, долазило је на друго, споредно место. И иначе је близу памети, да на"род друге поле ХУП века, лишен властеле већ од толикога времена, ако је и знао још те одношаје по традицијама, никад није о њима тако мислио, како су мислили на своје племство толико поносити Дубровчани. Само се у градској и племићској атмосфери могао 'истрти са свим онај главни мотив свађе, да на његово место с онолико светлости дође споредан. Г. Павић много речи просипа о српским савезницима

на Косову, и на стр. 32 говори: „Вукове пјесме не знају у опће ни за каке Лазарове савезнике. Да су старије пјесме за ње знале, тому има трага најприје у старој хрватској пјесми, у којој се особитим начином спомињу „угрска господа,“ за тијеми у пјесми Вук П, 49, гдје има говора о Владети војводи, за којега се труђасмо доказати, да ће то бити босански војвода Влатко Хранић, којега је краљ Твртко Лазару био у

;