Godišnjica Nikole Čupića

С МОМ ДИ УУ с МИ и 7

а 1

помоћ послао.“ Речи, на које он ту нишани, одмах наводим. Бушић Стјепан у песми 6 Миклошића, говори:

Ра ја пе Ђћ 1лозГ о од хојвке Галзага Кпега,

Оа идтвке говроде 1 од ђгасе Џгомка. 6, 32, 33, 43, 44.

За тим кнегиња Милица косовској војсци, која се креће на бојиште, назива Бога речима :

Рођго јшто да уала је, Гјера имдтзва дозродо! 6, 61.

Па Милош Кобиловић, тумачећи кнегињи Милици ружан сан њен, говори у врсти 76, 77, и 82 и 83:

Зо ви ту јегде радаје 5 пеђева па стпи хепиуји,

То се гјахе радан ође шдтзвће дозроде

То се 1 зе гаврикиц! гуоје згсе МИ лпо

Га, идтзкот. довродот. 1 за Ђгасот Џеоукта.

А кад Милица тражи од кнеза Лазара брата, он јој, сиромах, одговара:

Хе тоги 4 озБјау 1 једпогта од Џеоука,

Опа зи зе гаћљаћћ з0'јеНи Втаци идтвћотл,

Кад ћл пеђо радпшо па јипаски стпи хепуји,

Опа ђ1 та ргпаш па зуоја па ђојпа Корџа. !

То је текст, за који г. Павић говори, да се у њему „особитим начином спомињу угарска господа“. Види се, да је њему толико стало за тим, да нађе угарску господу ма у ком тексту косовских песама, да у овом тексту и не запиње ништа о то, што у њему ни српски кнез ни кнегиња, и то по певању народне песме, име српско не помињу у поздравима војсци, у којој да није било много и највише Срба, не може мислити ни г. Павић. У критику текста он се не упушта, очевидан фалсификат он не опажа, њему није празнина, што се не спомињу Срби, само кад се спомињу Угри! Ако ће народна песма

' Последње две врсте много опомињу на датинско 51 ггасбаг Шјађабиг огђ: итд. и мало пристају вародним мислима.