Godišnjica Nikole Čupića

159

и споменути Угре, као тобожње савезнике, како може бити да никако не помене Србе као главну силуг А макар колико се полагало на савезнике, на сваки начин је право и природно мислити, да је наших било много, и да су народноме певачу они били барем исто толико драги колико и остали. У осталом вредно је овде запитати се, ко су ти толики савезници српски на Косову 2 Бошњаци (или Херцеговци) под Влатком Хранићем чиниће највећи контингенат, ма да ја мислим, да се и њихова апсолутна вредност превисоко узима, од како се „савез“ почео разумевати не толико као историјски Факат, него као некакав аргуменат за деобу славе косовске. Маџари су исте године и после били у рату са Србима, старајући се да се користе њиховом незгодом. Ако се уз Лазара на Косову борио, може бити, његов зет Никола Горански, ја сумњам, да му је он и једног Маџара довео, а и оно што је довео, могла је бити мања чета једног Феудала, сваки пак може мислити, да те чете нису биле велике. Да се и Бошњаци нису претргли доласком на Косово, показује то, што су они те исте године без прекида војевали с Маџарима, нити их је што много збунило, што су слали Влатка на Косово. Хрватски бан Иван, тај мученик борбе хрватске с Маџарима, доиста није заслужио, да му се име толико потеже ради, небратске научне шпекулације, колико га је потезао у својој књизи г. Павић. Рачки је у Нади Ш то изнео, колико ја разумем, више као куриозитет, пошто бан Иван није ишао ни с каквом хрватском војском, јер је сам био емигранат у Босни, а и то, што је Рачки изнео, оснива, се на споменику удаљеном (Аппајев Когоћујепве арца Мигајом, Затр(. гег. на]. ХХП, 196), те би желети било, да се још с које стране потврди. На послетку по свему излази, да је на Косову осим Срба могло бити још највише Бошњака. Рачки (Каа Ш, 92) и називље ту војску „српскобосанском,“ и ако он и може имати право с гледишта политичне историје, питање остаје, по чему је могао народни певач не сматрати Бошњаке и Херцеговце за Србе% По чему