Godišnjica Nikole Čupića

160

ли их је могао познати, да су некакав други народ, баш да је хтео да разликује савезнике% Најпоузданије пак мерило, ко је највише потеглио на Косову, јесте историја догађаја, који су се одмах за тим догодили. Босна је наставила своје ратове, и тек тада развила своју „југословенску“ политику, не показујући се ни мало исцрпена догађајем косовским. Угарска напада на изнурену Србију, плени је и гази. Џамо Србија остаје кроз читав низгодина потпуно исцрпена и не мичући се. По њој серазлегао плач и лелек, како описују сувремени писци, преко ње је газио свак као преко рањена јунака. Ово је размишљање опет по чланку дра Фр. Рачкога, и је ли право, покрај свега овога, тражити од народних певача Србије, да о Косову певају друкчије него што су певали, и да се за означење тога догађаја послуже другим именом, а не оним, којим су се послужили, тим пре, што народна песма, обично сваки догађај о својој судбини сматра као свој.

Ово су узроци, са којих ја мислим, да су рекламације г. Павића на рачун савезништва пусто извртање јасних ствари. А што он мисли, да су речи „угрска господа“ у горе наведеним стиховима потврда његовим рекламацијама и знак старине и првобитности у оним песмама — то могу сматрати само као даљу консеквенцију онога извртања. Према свему што се може мислити о боју косовском, и према нарави народне песме, ја мислим, да су у горњим стиховима, „угрска“ на место „српска“ прост Фалсификат, по свој прилици хотимичан и од преписаоца. О томе ме потпуно уверава један стари дубровачки рукопис народних песама, којега ће опширнији опис изаћи у једној свесци г. Јагићева „Архива“, где се у песми о смрти краља пољско-угарског Владислава читају стихови:

Када зе Кгађи Уа вјауе па Когохо одргамјјахе

3 у У МА 1 5 зођот па ђој уогјахе гуп Гјери зтаћи! дозроди.

| Као паралела овоме онетичком облику може послужити пример; „То оста све срвско до кијамета“ по говору зворничких Турака,

аб.