Godišnjica Nikole Čupića

ко 161

Овај доказ тврди горњи мој говор очевидније и јаче од свију осталих, јер је он из истога извора а савршено супрот положен, Колико је за простога певача наравно, што уз краља Владислава, који полази на, Косово, замишља српску господу, толико је ненараван и противан целој природи не само народне него и књижевне појезије обрт, који видимо у дубровачкој песми. Или би ваљада лепо било, кад би књижеван српски песник, певајући какву одсудну битку хрватску, нашао за добро, да у уста јунацима своје песме не стави ни један пут име њихово, име, којему се онде срећа и несрећа одсуђује, већ да им у уста ставља име маџарског Па кад би то ружно било свачијим очима, с каквом памећу хрватски критик забавља нашој народној појезији, што народно име спомиње2 С каквим разлогом потврђује, да су у познатој клетви Лазаревој (по версији песме о Мусићу Стевану, о којој сам у првом чланку говорио) стихови, у којима се помиње име народно, посао потоњих времена и шовинизма 2 Колико ли има, места, кад каже, како је мој „циклус добио онај врло досадан тон српске ексклузивности, који времену косовскога боја у опће, а ни околностим онога не управо српскога. него рађе савезничкога, боја није ама ни најмање примјерен (стр. 25)% Та за Бога, и Срби и Турци и Маџари мисле тако, како песме певају, да су Срби на Косову пропали. „Савезнички бој“ постао је бој ковеовски тек након чланка др. Фр. Рачкога, штампаног 1868. Криви ли г. Павић цео свет, који је дотле друкчије мислиог А шта је и др. Фр. Рачки у самој ствари својим чланком променио 2 По томе ја прекор г. Павића тумачим као нехотичан комплименат. У ствари, која јестем остаје, по главној суштини својој, ексклузивно српска, и дужност је и похвала бити ексклузивно српски. Коме је то досадно, он за цело зна и за што је, па је то и казао тако, да

М. Ђ. Милићевић Путничка писма, Т, Београд 1865, стр. 10 при-

медба 8. И срвски и срски може се п иначе чути још и сад по југозападним крајевима народа нашег.

Годишњица Ник, ЧУПИЋА 1