Godišnjica Nikole Čupića

МЗ О а РУМА

162 5

би му било мучно затајати, те ја нећу бити према његовим идејама неконсеквентан, ако га упутим у стан Србима вазда противан, у Турке и Маџпаре. Тамо му „ексклузивност“ српска досадити неће, и тамо је право место за њ, кад му се чини, да је помињање имена српског у народним песмама, о боју косовском српска ексклузивност.

Но да се прођем г. Павића и његове зле воље, која га сналази и мпели му ремети, кад често опази безазлен придев „српски“. Време је свести у суму она опажања, која нам се јављају, кад пажљиво проматрамо оне песме, које су прве поле прошлог и последње четвртине ХУП века у Дубровнику на хартију пописиване. Ја сам истина промотрио само три песме, али и то проматрање потврђује одвећ јасно, да те песме нису хватане на хартију ни с оним знањем ни с оним пијететом, који је за таке послове потребан. А може ли се што друго и очекивати у веку, у коме је тај посао могао интересовати неколике радознале људе, ито по свој прилици тек поради своје историјске стране» Они нису ништа ни слутили ни о дипломатској верности ни о осталим различитим танкостима и Финоћама сувремене критике, што их она изискује од скупљача песама. Отуда и долазе оне онолике неравнине, празнине, непотпуности и крњотине. Ма колико, дакле, да су то старе и за историју нашега народнога песништва драгоцене песме, ипак не ваља заборавити, да су преписиване руком врло невешта преписаоца, а почесто су и од рђава певача саслушаване. С тога се не ваља на далеко пуштати у слободи поређења, већ ваља и с овом грађом поступати с довољном критиком и пажњом. Ко то не чини, ономе нико не може зајамчити, да неће упасти у апсурдитет да тврди, да је очевидно ФалсиФиковани или поремећени стих знак првобитне старине.

И као год што је мало критике показао г. Павић у цењењу старих, тако му није боље пошло за руком ни цењење нових текстова народнога песништва. ·