Godišnjica Nikole Čupića

На завршетку расправе, на стр. 56, хвали ме г. Павић, што сам у треће издање д'Аврилова збора косовских песама, узео и песму о смрти Југовића, само држи, „да је Јукићева упогибио Југовића“ и сама за се љепша пјесма, и — држи да и у зглобу косовске пјесме ова чини управо диван свршетак у пјесми о оној ужасној катастрофи на Косову“, |

Ја нисам у стању да погодим, по чему то држи г. Павић. Вукова песма „Смрт мајке Југовића“ изведена је с дивним осећањем. У њој видимо, где се бори осећање дужности с осећањем материнског срца. По мом разумевању песник је хтео да представи, да мати осећа, да, јој је на понос, што су јој синови, вршећи дужност, славно погинули, па се с тим осећањем мери друго, јаче, материнско осећање, и приводе се искушења, која појединостима, што у срце дирају, на послетку трагички на видик износе материнско осећање. То је мисао песме, штампане у Вуковој збирци. Само та песма нема правога почетка, те се певач није сетио, како се по његовом почетку не зна добро, за што се Југовићка креће у Косово. Исто тако је пи свршетак у Вуковој збирци незгодно исказан. То ме је одбијало, те ту песму нисам метнуо још у прво издање, а у треће сам је метнуо, променивши јој свршетак, а изоставивши прва четири стиха, који су чинили нескладан почетак. Но варијанти, и Јукићев, и друга два, што их ја познајем, не певају горе казану мисао ни из далека онако лепо као што је пева Вукова песма, а и иначе су пуни недостатака. Један од поменутих варијаната штампан је међу Врчевићевим херцеговачким песмама, изданим у Бечу 1866 под именом Вука От. Караџића, на стр. 40—42, али је певачу тога варијанта већ много којешта било потамнело. Песма му почиње са „Лов ловили девет Југовића, лов ловили годиницу дана“, а после тек спомиње Косово. На свршетку се не пева, да умире Југовића мајка, за коју се раније певало, да је молила од Бога „крила соколова и црне очи би-

“"