Godišnjica Nikole Čupića

188

дотле друге нису кратиле појединим сељацима, селити се из једнога села у друго. Ко се, дакле, хтео селити није се морао јављати ни спахији од кога се сели, ни ономе ком се досељава. Кућу своју могао је продати, или раскопати, а за вотњаке и винограде могао је долазити те брати, и спахији давати десето. У селу пак, у које се доселио, могао је на пустој земљи начинити себи кућу, окрчити њива и ливада, засадити вотњака и винограда колико му је драго. '

Кад би спахија дошао у село, и стао би из свога списка звати редом сељаке, да плате главницу, онда би му тек сељаци казали:

— Тај се одседио; или:

-— Овај се доселио.

Спахија би саслушао то као нешто са свим у реду.

Бивало је, да се цело село — општински — погоди са својим спахијом Турчином, да му плаћа одсеком у име десетка, главнице, дулумине, жировнице, итд., по једну одређену суму, као што су, на прилику, Вукови сељаци Тршићани, плаћали од сваке ожењене главе по 10 гроша. 3

Село је само бирало себи кмета, као непосредног управника. О кмету ће доцније бити више говора. Овде се то помиње тек реда ради. Даље, село је бирало себи и попа, па га је слало владици, да га запопи, или ако је већ поп, да тај избор утврди и обзнани својом синђелијом. •

Цркве и манастири били су богомоље оних села која су

1 „Крчевина, вели указ Кнеза Милоша од 25 Фебруара 18835, ВУ 579 (86, ХХХ, 55), припада ономе ко ју је окрчио и из торе извадио, не гледајући је ли (крчевина) на грунту онога села из кога је он, или кога другога,“ Ово је надик на оно што је бив:ло у сгарије време.

2 Вука, Рјечник, 676.

83 Вука, Рјечник, 702.

+ Синђелија, Попа Милована Протића, из Гуче, од 12 марта 1812, дану у Ужицу (Доцније ће се изложити цела).