Godišnjica Nikole Čupića

189

им нурија.! Кад је требало цркву или манастир оправљати, или код њих што градити, онда су се људи из нурије разговарали о том шта ће и како ће: па су једни секли грађу, други је вукли, а трећи давали мајсторима што за храну; сви пак заједно старали су се да се саставе новци, да се мајсторима, плати.

Кад би у манастиру умрђо старешина, архимандрит или игуман, новога је старешину бирао народ оних села, која су нурија манастиру. Изабраноме на такав начин давано је писмено којим се потврђује, а владици је остајало само да да благослов, и да очита молитву која је прописана црквеним правилом.

Школа се у селу јављала обично кад који од имућнијих сељака, имајући деце за школу, нађе и доведе каква учитеља. Учитељу се да сместиште у каквој кући, и договоре се да му се плаћа од ђака, по што се погоде, у новцу или у храни.3 Али где је тај учитељ, поред учења ђака, још и певницу држао у цркви, ту се њему за плату бринуло све село а не само они којима учи децу.

Село је одговарало за зло које се учини на земљи његовој, па макар ко да га је учинио. Тако је село. плаћало крвнину (1000 гроша за крв турску, а 1001 грош за српску) кад ко кога убије, кад човек падне с грма, или умре на путу од зиме. Такав се погибалац није смео укопати докле не дођу Турци да га чине ћеш. " Турци нису питали за крвника него

1 Међу манастирима има и разлике: и ако је сваки пр'вно припадао нурији, опет су се велики „царски манастири“ сматрали у неку руку као благо свега народа српскога. Њима је свак прилагао, а сваки се њима и поносио као наследством од ведиких предака.

2 Гледај избор Мелентија за итумана у Враћевшници, године 1810 (Кин. Србија, 278)

8 Вука, Рјечник, 841.

а Управо Ћешф, а не Ћеш, турски значи: истрага, обелодањење.