Godišnjica Nikole Čupića

Зар у накнаду за то, село је не само, по пословици,

било „јаче од сватова,“ него је оно могло из своје средине

протерати, или и погубити кога не трпи. Тако, на прилику, ако би село устало да моли за кога који је затворен, онда су

·" Турци такога често пуштали ма да је најкривљи; ако ли село кога ода, говорећи пацји или кадијп:

— Ми га међу се не ћемо; твој севап — наш џевап; погуби га! тога већ Бог да прости! “

Кад се истражује каква кривица, или кад се људи јамче да се у напредак какво зло не догоди, онда се село јамчи, то јест, јамче један за другога, па за кога се јемац не нађе, онај је крив, или му се унапредак не може веровати. а. | Село се слави и хвали кад је сложно, кад о лако не пушта да ко његов страда од кога било. Тако је, на прилику, свему селу срамота кад се из села отме девојка (а отмичарима је још већа кад се врате јалови). Сељаци и рођаци отете девојке скоче у потеру, и често легне крв ако стигну отмичаре, или попале село из кога су. =

Исто су тако чобани за стоком, момци на сабору, јаки и силни онога села које је сложно, које листом устаје за свога. Познато је да у нас сељаци изумевају многе бодљикаве пошалице, и издевају имена често смешна а некад и поружна. Сложноме селу, готовоме на одбрану, ређе се-то чини, а несложном и слабом бива свашта.

Село мобом срађује летину својим сиромасима или 60леснима (смедеревска).

Кад лети запече суша, пили опучи киша да већ летина хоће да пропадне, онда се сељаци договарају шта да чине, да би зло уставили. У таком случају, обично зову попове те

владе. Доброселичани потраже ону сроју земљу, али их суд одбије казавши, да је Мусулиновг гроб међа Доброселици и Сиљевици. ' Вука, Рјечник, 715.

7 Вука, Рјечник, 411.