Godišnjica Nikole Čupića

192 | у

држе бденија, и моле се Богу. Негде се, у такој прилици, сеоски заветују: да посте по неколико дана, да не раде тади тад, и да сваке године чине богомољу у одређени дан, на одређеном месту.

Али у другим невољама не остају они ни на том, него чине и друге предохране. Тако, кад се чује да куга мори, село тражи два вола. врана без белеге, пи два брата близанца, па, ова двојица с она два вола, обору цело село, и држи се да је оно тим заклоњено од куге.

Кад почну људи много умирати у селу, онда сељаци. стану говорити „вукодлак је у селу“ пи почну погађати ко се повампирио 2 Не могу ли да погоде, узму ждрепца, врана без белеге, одведу га на гробље, и преводе преко гробова у којима се боје да није вукодлак: јер кажу да такав ждребац не ће нити сме прећи преко вукодлака. Ако се о ком увере, да се повампирио, скупе се сви с глоговим кољем (вукодлак се боји само глогова коца; за то и говоре кад га помену у кући, „На путу му броћ и глогово трње,“ јер су бротњаци покривени глоговим трњем), па раскопају гроб, и ако у њему нађу човека да се није распао, они га избоду оним коцем и баце на ватру те изгори !.

Тако чине и кад траже вештицу. Кад у ком селу помре много деце, а и људи, сељаци почну сумњати да ту мора да је вештица, и да их је она појела. Ухвате жену на коју падне та страшна сумња, вежу је, и баце у воду, да виде може ли потонути (јер кажу да вештица не може потонути); ако жена потоне, онда је извуку на поље им пусте; ако ли не могне потонути, они је убију, јер је вештица. Овако су истраживали вештице још за времена Карађорђева 7. |

Кад се у селу учини какво велико зло, а не зна се ко га, је учинио, онда се сељаци скупе на које раскршће у своме атару, па ту донесу доста камења, клада, или дрвећа, и

' Вука, Рјечник, 79. 2 Вука, Рјечних, 67.