Godišnjica Nikole Čupića

и

240

штинама. У те кошеве давала је свака пореска глава „по 50 ока чисте хране, или по 62'/, на шепурини,“ !

Неке су општине имале својих земаља које су општински орале за општу потребу, на прилику, за грађење цркве, или за што друго. У тим случајима орали су плугови богатих људи, сиромаси су сејали, а семе — ако није било општинскога — узимало се такође од богатих. (Ресава).

Општински су кошеви, на жељу неких народних посланика, укинути у Новембру 1842, > па су враћени опет у Октобру 1854,3 а 19 Јануара 1855 наређено је: да свако село а не тек општина — гради себи кош за храну. 18 Декембра, 1859 Кнез Милош, по повратку свом у Србију, на ново укиде општинске кошеве. •

Аренда, од касапница, кантара, панађура, од механа и дућана у општинском атару, наплаћивала се у касу општинску (наредба од !2 Септембра 1839).

За аренде од манастирских механа, наређено је (18 Апр. 1852) да „припадају манастирима као правним лицима,“ а за црквене је казано (11. Октобра 1857) да на дотадашње механе и дућане узимљу цркве аренду, а нове механе и дућани црквени да плаћају аренду општини којој припада црква,

Према тим изворима прихода, општине су имале и расхода које је створило ново стање ствари. Тако су оне морале из својих прихода плаћати не само кмета, помотњике, и друге служитеље, него и учитеље, лекаре, бабице, где год је било оваких лица у служби. %

Село је дочекивало чиновнике који су излазили народским послом. У старије време није за то требало никаква пла-

дбор. ХХХ, 121. . дбор. 1, 4.

дбор. УП, 24.

Зборник ХИ, 112.

дборник Х, 83.

Зборник ], 97 и 98.

бо бг е осмо ~