Godišnjica Nikole Čupića

Напротив, у Тимоку, како ме уверава један пријатељ, о школи се, где је је било, старала цела општина плаћајући учитељу од дима а не од пореске главе.

Иначе, школу су највише издржавали они људи чија су се деца учила у њој. Сељаци, истина, где се год може, даду какву кућу за учионицу и за учитеља, а негде догонеи дрва за огрев; ђачки родитељи пак плаћају учитељу како се с њим погоде: обично су му давали месечно по ! грдт, по 60 пара до 4 гроша; и уз то по нешто у храни и у вариву.

У неким местима, људи су градили у селу механу, давали је под кирију, па су том киријом, после, плаћали учитеља.

Негде су се, особито по наваљивању државне власти, цели срезови слагали у заједницу те давали прирез уз порез, и из тога приреза после плаћани су сви учитељи у срезу. Неки су срезови тако заједнички и школске зграде подизали (крушевачки). | ;

Тек закон од 22 Августа 1857! дао је неке ближе од-

редбе о обиму школске општине. Тако, он каже, да је школска општина оно исто што и општина црквена. Где году прквеној општини, код цркве, има школа, закон је тај прима на терет школскога Фонда ма да у тој општини нема пуно 400 домова; а у којој црквеној општини има 400 домова а "нема школе, отвориће се нова школа, вели закон. Где паку црквеној општини има 800 домова а школа је једна, подићи ће се још једна, па, ако је прва код цркве, друга ће бити где на средокраћи између села. у

Више мањих управних општина, по том закону, могу се сложити да саставе 400 домова, и кад то учине, даће им се школа.

Према овоме јасно је да се 400 домова узима као норма за школску општину коју, као такву, ствара закон.

То све вреди за села, а у варошима и паланкама није

' Зборник Х, 6!—75.