Godišnjica Nikole Čupića

225

се тражило 400 домова за једну школу, него је отворано онолико школа колико је државна власт находила да треба.

Учитељи свих тих школа примали су плату из школскога Фонда.

Дозволу за отварање нове школе, у селу, давао је министар просвете (онда се звао попечитељ), а увароши, и у паланци, Кнез са Саветом.

Закон од !! Септембра 1863', желећи давати школу не броју домова, него броју ђака који наваљују да се уче, овлашћује министра просвете, да може нову школу отворити у свакој општини, у сваком селу, или засеоку који, поред осталога, да уверење да ће'у школи својој свакад имати не мање од 25 ђака.

Узевши број ученика за норму при отворању школа, закон тај ништа и не говори о школској општини. За учитељску плату та му општина није ни потребна, пошто се плата даје из школскога Фонда; а за месне школске потребе, закон се тај задовољава да је помене тек узгред, кад му затреба. Тако члан 10 одиста вели: „Сви житељи једне школске општине сносе све трошкове око своје школе равномерно.“ То је све.

По том члану нагоњена су нека села, која су с варошицама једна управна општина, да греју у варошици женску школу у коју ни једнога свога детета никад не шаљу (Крупањ).

Кратко : данас у Србији није закон тачно одредио: ко чини школску општину; него је негде управна општина у једном школска; негде — неколико управних чине једну школску, али се све то махом пресуђује по обичају, и онако како сматрају сами мештани.

2 Утицај општине ма школу

Мера правног утицаја општине на своју школу у велике зависи од величине њених непосредних жртава на ту уста1 Збор. ХУТ, 54.

Годишњица Ник, ЧУПИЋА . 15