Godišnjica Nikole Čupića

>

2 2 со

по новом закону (од 22 Августа 1857), зову „школски надзиратељи.“ Закон од 11 Септембра 1863," који је хтео да отвори школу извесном броју ђака, а не извесном броју домова, и који је знатно повећао учитељске плате, уништио је и ову моћ општинску. По том закону, „школске старатеље“ (сад се опет тако зову) бира општина а потврђује среска власт, али они немају права мотрити ни на рад у школи, ни на владање учитеља ! „Има ко се за то стара!“

И тако основна школа у нас, битном својом полом, наставом и учитељем, зависи једино од централне државне власти. Општина се не само за то не пита, него још има људи који не гледе радо ни да она мари за то.

3" Последице онога што је казано напред

Пуновласно располажући школским Фондом, који сваке године уноси у државни буџет на школе 1,500.000 пореских гроша, државна власт може без икакве сметње да отвара школе онде где находи да је потребно, и учитељима да одређује класе какве находи да је праведно. И једно и друго може она да. врши брзо, пошто се у том послу не мора да осврће ни на чиј пристанак.

Тим централисањем средстава учињено је још да је учи-

тељска заслуга, колика је да је, увек сигурна, и да се издаје

на време, без икаквих сметња или одуговлачења.

Кад би то биле једине последице од оте уредбе, онда би њу ваљало само хвалити. Али и ова медаља није без свога, налича.

Имајући власт бирати и постављати учитеље, опуномоћена законом одређивати им плате колику где хоће, државна власт, у том послу, не потребује присуства ни утицаја једне

' Зборник ХУТ, 54—68.