Godišnjica Nikole Čupića

ње Ф „УЗ ти ји ХР ИУ М у Ел + ува у

Мр ље арља и и УДАТА со им

234

тврждајемо...... во Ужицу, 1812, Марта 12, смирени архимандрит Мелетиј, изабрани јепископ ужички.“ |

А докуменат за избор манастирског старешине, гласи овако : а у

„1810, Марта 9, Дајемо на знање свакому суду, како овим даном умре игуман Јосиф, и на његовој смрти бише сви његови, своји јему, ц честно по Божијој вољи погребосмо јего по чину црквеному. На том паки наставши по њему Мелентије јеромонах: сви ми кметови, кнезови, м буљубаше соборно нађосмо мунасип да биде (договором кметовским) на његово место по њему оставши јеромонах Мелентије. И опште ми кметови постављамо и потврђујемо да буде (в место) Мелентије Игуман. Тако велимо им тако дајемо потврђено писмо.“

Ово се писмо находи у књижници манастира Враћевшнице, а „јеромонах“ кога „кметови саборно постављају за игумана,“ главом је онај славни Мелентије Павловић, који је 1815, на Љубићу, онако величанствено-патриотски „чинодејствовао,“ ! и који је доцније био први митрополит Србин; после Грка.

Пријатељ цркве и своје земље не може не зауставити се колико било на овоме Факту, који ћемо ми још једном поменути. 3" Како је то дамас

Што је током времена, владичанска власт више расла, и њена се организација снажила, то је све мање автономије остајало црквеној општини.

Државни закони, кроз дуго време, нису улазили у појединости из оте области: све се расправљало, или је требало да се расправља, гледајући на црквене каноне, и на обичаје

' Кнежевина Србија, 278—914.