Godišnjica Nikole Čupića

235

који где владају. Кад су црквене власти у Србији први пут уређене као „конзисторије“ онда су оне настале да „регулишу“ и разне односе између цркава и нурија, и да надгледају како се што врши у тим пословима.

Доцније, кад су се државни закони чули и о тим питањима, нису они никад давали конзисторијама ништа друго до власт надзора да не би било каквих злоупотреба, али по што нигде нису јасно означили црквене општине, практика је тај конзисториски надзор претворила у непосредну управу тако, да свим црквеним имањем које стече дотична нурија, и умноже прилози верних, рукује управо конзисторија и државна власт, а ни мало пили веома мало она општина чија је то тековина. !

' 24 Маја 1874, удари гром у звонару ужичке цркве, и запали је с крова. Пламен прећаше да обузме сву цркву. Слегло се ту беше мноштво света: старешине црквене, грађанске, и војне нико не знађаше како да се погаси ватра. Беше људи који говораху да треба дати 900 дуката ономе којп би пдркву спасао од оте несреће. Али је било и врло тешко и врло опасно пети се на високу звонару, и тамо се још борити с ватром. Најпосле три младића (Љубисав Аврамовић, Марко Богдановић, и Марјан Петровић) одваже се да спасу цркву. И срећа их послужи те ватру погасе.

Општински одбор ужички са старешинама еснафа и с протом (8 Јуна 1874) одлучи, да им се за то јуначко дело да сваком по 20—60 дуката из црквене касе. Ствар та оде ужичкој вонзисторији (у Карановац) која тек 26 Априла 1876 одобри тај издатак из црквене касе. Али је ваљало још и одобрење министарства просвете. А тамо се (6 маја 1877 У 1696) реши овако: „Црквени се новци не могу издавати за таке услуге које су грађани дужни и без награде чинити. Ако општина хоће те људе да награди, она може то чинити добровољним прилогом,“ На тоони младићи изјаве у Ужицу, да очекују за своје пожртвовање награду коју им је општина свечано обрекла, а не уделу! Општина ужичка наново замоли да јој се допусти дати ту награду од својиг (прквених) новаца за спасење своје цркве. И, најпосле, то јој се једва допусти...