Godišnjica Nikole Čupića

263

сћеп, 44 под рагапда веже ту реч (у првој линији) са средњенемачким Рјапће, итал. ртапса, средњелатин. рапса. Ег. Пјех. у делу Е(утојог. МУсетјетфђисћ дег готатвсћеп Бргасћеп. 3 Ачћ. 1. 316 расправља у првој линији ртапса, уапса и остало, и своди све на латинско рапса, које се налази у писаца Феста и Палудија; томе у другој линији додаје италијанско рагапса; румунско рмапк, рматд. И он и Миклошић дакле слажу се, да реч ргапса стоји као коренита према речи раћапса, итд. А. де Сћас у своме делу Глебоппате а' ЕбутоТогје десо-тотапе. Егапсјог 8. М. 1870, 170 не одваја се ни у чем од горња два Филолога, те уз латинску реч рапса везује речи и радапса и уапса сваку с целом њеном романском породицом, па у исту гомилу трпа и нашу палангу (која, се у главном у значењу полуге говори у Грбљу) и полугу и чешку уапјћа и пољску рапка. Паланка се из те гомиле свакојако одвојити не може, ма да је он не помиње изреком. У осталом не само гласовна разлика, него и значење готово скроз различито у језицима и романским и осталим дели са свим планку од паланке. Уз паланку иде увек значење с101воп де рапсћев, ге гапсћетепе, Пец еогшће, епсјов, сјобиге, а, уз планку—р]апсће, ре ропе, Габје. И млади чешки историк др. К. Ј. Јиречек упушта се у тумачење речи паланка у своме делу Гле Неегз(газве хоп Вејстад пасћ Сопзбап поре!. Ргаг 1877 стр. 115 у ноти, и то овако : „Старији путници изводе, да је реч паланка постала од речи раиз колац. Много згодније је изводити ту реч од средњелатинског и италијанског раћапда, [Матда. палија, полуга, која српска реч и није ништа друго него та иста раћапда (Упор Стулија и Вукај“. Али тим опет не постаје јасније питање, за што да се баш по тој речи назове једна врста насељених места2

Оваке филолошке теме тешко се могу решавати, док се не погледа у историју значења саме речи. Данашње српско значење ја сам горе иставио, али оно као врло ново и скорашње, не може нам осветлити управо оно, што би нам тре-