Godišnjica Nikole Čupića

бало. С тога се морамо машити старијих извора. Сам др. К. Ј. Јиречек у својој горе поменутој књизи Гле Неегагазве 115—116 ређајући, шта су у прва времена Турци чинили за безбедност пута од Београда до Цариграда, овако говори о старим паланкама: „За заштићавање путника од турских и хришћанских хајдука подигнуте су биле по теснацима и по осталим опасним местима паланке. Паланке те нису биле зидани кастели с округлим кулама на угловима и са зидовима од камена, нису биле ни средњевековни градићи, већ су биле плот на четири угла од заошиљена прошћа, испреплетана трњем и гранама и улепљена блатом. Унутра се налазило по 8–-15 турских кућа, у којима је становала војничка колонија, а у средини је стајала по једна дрвена или озидана кула. На врховима онога прошћа често се могаху видети одсечене главе изгинулих непријатеља. Жесток летњи пљусак био је за тако утврђење од дрвета и блата опаснији него ма кака хајдучка чета“. Наш путник, јеромонах рачански Јеротије, који је 1704 из Београда отишао на свети гроб, овако у повратку прича о проласку кроз нека места у Србији : „И дојдосмо на Мораву на мост, и ту се превозисмо на лађи, и за утра пројдосмо што зову Нова Паланка, плот улепљен, Турци зову Деве-багрдан, сиреч Камиља река; буде, зла те не могу камиле прећи, него се рашчепљују. И по том дојдосмо у Батучину, паланка, плот улепљен, и хан голем. Конак 19 у Асанпашиној паланки, варош, и плот улепљен. И пројдосмо Коларе, и ту паланка улепљена. И идушти видех с планине град Омедерево покрај Дунава от белиградске стране, ниже Гроцке. И конак 20 у Гроцкој, и ту варош и хан и паланка улепљена, и Турци зову исарџик“. Но шта су управо паланке још ће нам најбоље знати казати војник, граф Шметау. Његов исказ извађен из Метојвз зесге5 од 1787. наштампа Каниц у своме делу Вејзе пп 5 зегћтеп ипа Хога-Вијсамеп пп Јаћге 1864. Х/леп 1868. Он говори о па-

ланкама овако: „Паланке се обично дижу на границама или

»)