Godišnjica Nikole Čupića

265

на главним друмовима близу вароши или села. Оне су квадрат, опкољен јарком и дебелим палисадима, загрнутим земљОМ врло високо, до самих врхова. У средини је обично зидана или дрвена кула као станиште за последњу одбрану и нападање. Има паланака као што је тамишварска, од дебелих стабла и греда. гвозденим пијавицама, повезаних, којима је озади насип а спреда јарак напуњен водом. Така утвуфрења јача су него камени зидови“. Да је овака врста утврђења позната била иу старија времена, о томе ћемо се уверити, кад погледамо у истраживање арх. И. Руварца о граду Витешкој трпези, који се 1476 налазио код Смедерева. Разне белешке летописаца и историка сведене су у овај кратак преглед : „Године 1476 турски цар Мехмед, вративши се из Молдаве, на концу те године, на најљућој зими развали три кастела и међу њима кастел „Витешка трпеза“ названи, које је кастеле те исте године (у Марту и Априлу) Вук Гргуровић (Змај деспот Вук) с Угрима око Смедерева, на пољу Годоминском од земље и брвана саградио био. И сад тек можемо разумети, за. што се у Летопису од В. Григоровића, изданом („0 Сербли итд. Прибавленје 1, стр. 58) каже: вб лђто 6995 —1487 сљгради се витежка трпеза каменом, јер је она од год. 1476 била одземље саграђена“. Може бити, да би се то у кратко изразвило речима : Витешка трпеза, најпре паланка (утврђење од дрвене грађе и земље) сазида се после као град (утврђење од камена). Тако би нам, дакле, паланка и град значили две врсте средњевековних утврђења. У Француском језику значи рагапдиг и данас то исто. Е. Га Ш те у своме Пјепоппајге Аде Ја Јапеце ггапсалзе има под рајапдие два значења: 1, прошце или дебла од дрвећа, уровљене и поплетене као утврђење против пешачке ватре, 2, турска утврђења, по значењу, које реч има у Монтекукулија и у Енциклопедији. Томе ћу додати пример из путних бележака Х. Пуквиља кроз Босну и Стару Србију. У чланчићу о путу међу Сјеницом и Новим Пазаром читамо: Аргев ста ћецгев Че Габсцев Чершв Зеп1-