Godišnjica Nikole Čupića

276

вљења Француске војске у далматинском приморју, у Сарајеву се мислило, да може сваки час настати инвазија у Босну, те су били на Французе раздражени.

У Пријепољу су нашега путника аге послужиле чибуцима и „колико сам могао разговор разумети — прича он говорили су о рату против Срба и изгледали су ми, да су на Србе јако раздражени“.

Идући из Пријепоља у Сјеницу наш путник спомиње уна лево у једној долини развалине великога једног манастира, спаљенога од Турака, а даље у истоме правцу на врху једног шиљастог виса, опкруженог ужасном провалом, развалине од града“. Ово је обоје на реци Милешевци, а манастир је Милешево. Град се такође ту налази'. После једног сахата пута, прича се даље, приспесмо до једне јелове горе, која по заповести Малик-паше из Приштине беше запаљена, да. би се изагнали хајдуци, који су у њој налазили склоништа. Ваљало нам се чувати оних потока дима и пламена, које је отуд ветар нагонио. Тутањ, налик на тутањ морских таласа, одјекиваше на далеко“.

Долазећи у Нови Пазар, наш путник бележи ово што иде. „Кад сам погледао како се ово место пружило по долини и како су му куће поређане као у амфитеатру по застранцима брегова, учинило ми се за тренутак, да сам у каквој јевропској вароши. Али кад пређох Рашку (Огазса), све то мину за

' Козћееиљег Ј. Збафеп бђег Вовшеп ппа Неггетоута. Гетр2а апа У'леп 1868 стр. 152 овако описује тај исти пут по властитим белешкама: Из Пријепоља иде пут десном обалом потока, Милешева. Посде једног сахата јахања прелази се на деву страну потока преко дрвеног моста, а на лево у долини виде се лепе развалине старога манастира Милешева. Одатле се пут пење доста мучно до градића Хисарџика, који је у врло лепом положају, на једном стеновитом вису, али већ у пола сваљен, Хисарџик овај биће рама СТЕНА наших споменика, по којој се цела та жупа звала. Упор. Моп. вегђ. 72. да Милешеву се ту каже, да је у жупи Жрњид стана,