Godišnjica Nikole Čupića

ЗА

час, и приспевши у градић врх вароши, гроза ме обухваташе гледајући поврх његових зидова гомилу одсечених глава људских, што их Бошњаци беху ту натакли као трофеје својих победа у рату против Србијанаца. Хиљадама гаврана тужно гракћући ждераху те жалосне останке, а моји татари одушиваху гњеву своме псујући своје побеђене непријатеље. Ја се журах, да час пре прођем ту касапницу, која као утврђење једва би заслуживала пажњу лаке једне регименте редовне војске“. Официр један војног старешине новопазарског увераваше Пуквиља, да је пут у Бањску врло опасан. „Сутра дан по доласку, прича он даље о Новом Пазару, ваљало ми је чекати коње, и после се нисам на то срдио, што сам тако стекао прилику, да из руку раздражене масе спасем једног руског војника, којега шћаху исећи. Како сам био преобучен у турске хаљине, залетим се усред гомиле, која беше подигла ножеве на њ, ишчупам га из њихових руку, и пошаљем га паши, с поруком, да је гадно убити војног заробљеника, без одбране. Његова ексцеленција ми одговори, да ће га узети под своју непосредну одбрану, и да ја могу мирно даље путовати“.

„Полазећи из Новог Пазара нађем пандуре, одређене од паше, да ме прате до изласка из шуме. За тим смо се једну миљу пели уз планину, којој се воде сливају у Ибар. По том окренемо на запад миљу ипо, да ухватимо нагиб планине, којим ћемо изаћи у хан Дервен (Пегут). Обрнувши одатле к југу ми путовасмо четири миље између мучних горских висова покривених шумом, која као да се у облацима губљаше, по том се спуштасмо опасном низбрдицом, која је трајала миљу, у долину, у којој пошто смо половину миље путовали дужтраница Србије (аргев ауоп' Јопсе Геврасе Ф"ипе Аепи-Пец Та [гопбеге де Та Бегу1е) дођосмо у Бању или Бањску. У том месту, које нема више од четрдесет до педесет кућа, вмђаху се скорашњи трагови рата, који се тада вођаше у Србији и Босни. У њему видех један православни мана-