Godišnjica Nikole Čupića

278

стир, једну џамију и неколико зграда ту скоро и од једне од друге стране паљених. Војна трајаше већ више година с променљивом срећом“.

Прошавши кроз Приштину наш путник је гледао грађење утврђења, која су ту подизана по заповести Маликпаше, „јер се мислило, да месту прети опасност од Руса“. Утврђење су градили сељаци кулуком, и баш су довршивали неки јарак десет стопа широк, а шест дубок, иза кога се подизаше прсобран сноповима трња усађеним уз право. уДивећи се томе свом узоритом делу Турци ме питаху, да ли доиста место тако утврђено може сваком нападу одолети. Ја сам одговарао тако, како ће бити по вољи овој маторој брадатој деци (а сез ггапав епгал 5 ђагђивј“.

Шта је онда било на дневном реду у Турској показује ново приповедање о паљењу горе због хајдука у пределу међу Приштином, Гњиланом, Новим Брдом и Кумановом. „Кроз две миље, пошавши из Приштине — читамо на стр. 48) — путовасмо кроз предео покривен шеварјем и виноградима, који се свршује једном великом, обделаном равницом. На четири миље од Приштине стадосмо се пети уз један поток пун нанесених стабала шумских, а на једну миљу још даље ступисмо у царство смрти. Да би досадио хајдуцима, Бећир-паша беше запалио непрегледне шуме, којих један део већ беше претворен у пепео, а други још горејаше, тако, да смо ми кроз три миље путовали кроз пожар, који се устављао малко пред вароши Гњиланом. Не знам за што, мене у Гњилану одведоше право у двор Мустафа-беја, брата Малик-пашина, који управљаше овим местом. У авлији видех путнике, оплењене од хајдука, а неколико дана пре мога, доласка изгинули су неки трговци пред самим уласком у варош. Свак је дрхтао, кад се само име хајдука помене“. Тако опет, кренувши се из Гњилана у Куманово у пратњи петнаесторице коњика, ради хајдука Арнаута, наш путник приповеда, како је пројахавши за сахат и по питоме земље око