Godišnjica Nikole Čupića

И ИВ а КУВАЊЕ СИ ка АВА ЕРУ МО КА у у

219

Гњилана, стао пети се уз предње косе планина што се пружају међу Гњиланом и Кумановом. „Ту — прича он — опет почиње слика јада и пустоши, што сам је ономадне гледао. Све беше или спаљено или у огњу; једни се делови шуме крхаху са страшном треском, а друге истом хваташе огањ. Моја дружина стаде, да се приготови за борбу, и пошто се то сврши, настависмо путовање, спремни да у часу можемо _ нападати и бранити се“.

Тако нам Х. Пуквиљ, и ако не много, казује ипак толико, да можемо познати, како још мало знамо о борбама на, јужној нашој граници од 1804—1813 и о различитим променама граница у том времену, и како је са свим рано помислити, да је сва грађа сабрана. Иначе ће заборав, који је, или по слабости или по немарности нашој, већ прогутао толика и толика дела нашега народа, и даље чинити тај свој · студени посао.