Godišnjica Nikole Čupića

СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА

ПЕСНИК СРПСКИ

(1791 + 1847),

>

од

[ВЕТИСЛАВА ВУМОВИЋА

УУ

'Вака дјела спомена с' не стиде!

„СЕРБИЈАНКА“ Г. 120.

И највећи историјски појави изгубе после неког времена своју првобитну драж и сјај. Засене их сами послеци њихови, замене их нови појави, човечанство их се насити. Све у свету стари, па и идеје и појави. И ако не гине спомен и захвалност ономе што је велико, љубав се поклања само младости. Пошта остане, али милошта прође. У животу људском и човечанском сваки утисак слаби временом.

Историја литературе потврђује овај закон у свим својим појавима. Не бледе само научни појави, већ и сви други. Наука корача једнако напред, ум се непрестано развија. Докле2... Али и срце човечанства мења кроз векове удар свој. Што је некада раздрагавало, више не раздрагава. Забава, весеље, игра, песма, свирка — све је сад друкчије. Појезија старих нас не дира. Или нас не може дирати онако, као што је старе дирала. Умом се можемо повратити у класичну про-

И ВА 6 ЕТО Пра НИКЕ АЕ ји