Godišnjica Nikole Čupića

282

поправи сувремену и прошлу критику; често да осуди на заборав, а често да из заборава дигне.

На средини тих лестава у нашој књижевности, али ближе врху, стоји један песник, више заборављен него што је добар, више спомињан него што је познат — звезда рано угашена. То је Сима Милутиновић Сарајлија. Један наш стихотворац вели:

(иму Фале, ал' сад нема Ко би Симу читат мого.,..

Је ли то истина 2 Може ли се хвалити оно, за што се не мари2 И може ли се не марити за оно, што се хвали7 Је ли појезија његова изгубила драж 2 Или није ни била за дуг живот% Или су је' засенили светлији појави, заглухнули слађи звуци # Или је можда криво лоше рухо њезино; Или се млађани наш народни живот тако бурно развија, да је сад детињска играчка оно што пре неколико десетина година беше јуначка забава 2 ..

ж ж ж

Пред нама је бурна и тамна појезија једнога бурног и тамног живота. Узалудна је мука хватати потпун живот Симин. Он је као и појезија његова — буран, неразговетан, непотпун.

Сима се родио у Сарајеву 5. Октобра 1791 године. Опу му је било име Милутин Симовић, — а био је трговац — а мајци Анђелија:, Они више деце нису имали. — Кад је Сими једва било неколико месеци, удари чума у Сарајево, те му

' Сима јој је написао овај лош епиграм под насловом Житије

Сарајевке : | Сербко Анђелија, Жалости м' велдија ! 0 Богу живјела Тихо и почива, Синка подгајела, ('пруг је оплакива.