Godišnjica Nikole Čupića

283

родитељи одатле побегну и после неког времена — како чума у Сарајеву још трајаше --- дођу у пограничну варош Градачац. Ту проживе 6 година, па одатле дођу у Земун, од куда их неки сродник позва, да не остану у Турској за време рата, који се тада поведе између Турске и Аустрије. Милутин се жељаше настанити у Београду, али му жељу поквари мир, по коме Београд опет добише Турци; и тако оста у Земуну. Кад Сима одрасте, да га отац у школу. Прво је учио у Земуну, па онда у Сегедину и у Карловцима. Из овог га завода истерају! због неке пашквиле, пошто га најпре ишибају“. Кад би се кривица, због које је тако жестоко кажњен био, могла овде испричати, не би пала ни најмања сенка на њега; него би се у тамној сенци видео један — онда врло силан — ред друштвени и сурово доба ондашње. Али је карактерно за самога Симу, како се он похвално сећа школе карловачке у једној песми, коју је испевао у Видину 1817. године, која се зове: Основа карловач. школа. Печетак је те песме овакав:

Под Чератом украј Ашиковца,

На цвијетну воросовску луку, Истом сунце у њедарца мајци, Пуни мјесец ведрим плавном ступи, Пребијеле л' сврх звијезда виле Јатом слете окићене чудно

Посред врта Стратимира Срба,

Буд је сретан туд још нек је вјечан Походама тог небесног друштва, Љубав рода у врх чела сјела, Бледим лицем к истоку сунашца, Свима л' другим владати се види, Редом сјеле насколо друге итд,

' Вгоскћапз, АПо. Пепезсће КеајепсуК]ореае. # Јак. Игњатовића дела. Три српска списатеља.