Godišnjica Nikole Čupića

ПРУ ТУ" рљ РАУЛ У РУС ЛА + ГУЂ пари 5 Ме ; У у

285

А чувену кавгу у сенату 1812. год. гледао је, вели, и слушао собом:

Гранита је просузило срце

Кад се диже и последњом овда

Иван Савић . ,. собом јединствени ;

— — Вам, господо, и за досад Фала !

Што нас дружбе удостојавасте.

Кад Господар земље и народа

Тако вели, слушат'емо га дужни,

Не питајућ' кам' кривице мниме,

Кад се види тек омразе да су;

Бесполезне тко би нас трпио

И доселе 2,.

Већ хајдемо брате Миљко дома,

Сузам' питај с' кано и ја својим

За услуге и горе се плаћа ! Отуда у Сербијанци онолико лица, знатних и незнатних, онако познавање, онако јасно цртање. Живећи у овако великом времену, усред великих догађаја и великих људи, песнички дар Симин морао се пробудити. У Сербијанци (књ. ТУ. стр. 124) има песма: Распјев славом отечества усхићена Орбчића. у Београду 1811 года на. Видов дан лицем. Ово је најранија песма Симина, за коју се зна. Раније су му песме — ако их је имао — пропале. Он сам прича у Тројесестарству, како је многе своје песме био растурио, и како их је после од којекуд прикупљао. А можда је имао и ранијих песама од ове. Почетак пак ове песме, коју је испевао у двадесетој години овакав је:

Небе шчедро, свесрдна ти хвала

Са Срб-лица вјековјечно сјала !

Видовдану освети се србство,

Већ одбаци тешко турско робство итд, Песма има свега 45 оваких стихова; и по простоти, којом се одликује од осталих у Сербијанци, познаје се, да је рана тво-