Godišnjica Nikole Čupića

98

ново тек понегде задржа бистру воду планинску. — Кодико се Сима бојао субјективности, показује ова песма. Осећање, које се у њој исказује, испевали су доцнији песници у стотину варијација — без стида и зазора. Сима га је исказао само један пут и опет га зове „Разврат :“ Шта је слава и јунаштво, Шта је образ и поштење, Шта ли спомен и похвала, Шта л' по смрти празно име2 Власт и сила мало трају, Рај нам шта је, ђе ли вјечност 2 Сва пишчезну ес нашим тјелом, Смрт п рака опште мјесто, Труд' се књижни колик хоћеш, Пуни главу, а празноћом Људека знања сва су незнан; Кости у прах, прах у ништо, Душа пара, пара вјетар Гле на чем је надежда нам Свег живота основана ! ! Кам блаженство у ваздуу, _ Ђе ли свијет а под земљом 2 Себи живи на свијету, Свету ради не надај се; Нејма Фале ло заслуги, Нит' живота после овог ! Јести пити, то је наше, Испод дојких раја тражит Докле будеш, пак и прођеш. Та у гробу нејма добра, Ни' ма ајде и од њега Све л' залуду, кад се умре, Не зна се колико је Сима у Видину остао. Тек по нарави његовој није то могло дуго бити. Ј. Игњатовић казује,