Godišnjica Nikole Čupića

У

У "<= и сдеу “~: 3 ар .- Мање 5 ЊИМА > 4 44 к

294

да му је Сима причао, да је у Видину из неке политичке сумње био подуже затворен, „те се мучио у гривни и кладама“. Свакојако се опет вратио у Србију око 1818. Но ни овде се дуго не задржа. Да ли што се зажелео родитеља , или друго што — остави опет Србију и пође к родитељима у Бесарабију. Како је нашао трошка за тај пут и колико је тада био у Србији и шта је радио — то је тајна. Један биограф вели, да је тада био опет писар код брата кн. Милошева, Јована. Можда му је он и трошка на пут дао. Њему је Сима посветио своју Историју Сербије од 1813 до 1815. Ами Буе! вели, да му је кн. Милош давао трошка да штампа нека дела, а и трошка на путовање. — У Бесарабији нађе своје родитеље у Кишењеву. Тамо онда још бејаху и многе српске војводе првога устанка. Њиховим причањем могао је Сима обновити и проширити своје успомене од 1804 до 1813 и саставити грађу за Сербијанку. — Ускоро му умре мајка Анђелија. Сима и отац му намисле, да се врате у Србију. Али им влашко-грчки немири (1821 г.) покваре тај план. Сад отпочне Сима писати своју Сербијанку, „уживајући — како вели један биограф благодејање рускога цара“. Гете пак вели, да га је кнез Милош помагао.! После 4. године беше Сербијанка готова. Године 1825 крене се преко Одесе у Немачку и дође у Липиску. 1896. г. штампа ту четири књиге Сербијанке и Неколике пјеснице старе, нове, преведене и сочињене. Поред тога посла походио је университетска предавања и упознавао се с одличним и немачким књижевницима, као Хердером, Кругом, Гримом, Уландом, Амал. Талфи, В. Герхардом. Код Круга је слушао Философију. Њему је и једну оду написао. Чувени преводилац српских народних песама, Герхард, вели : „Улето 1826. упознадох се с овим честитим, врло образованим и даровитим човеком. Уз њега се идуће зиме усудих спустити се у златне руднике српске појезије и њему имам захвалити за нај-

' Таигуше ПТ. 570