Godišnjica Nikole Čupića

295

више објашњења у овом глосаријуму о обичајима његових земљака и њихових суседа“. И А. Талфи се сигурно користила његовом помоћу преводећи срп. нар. песме. О њој вели Ј. Игњатовић : „Кад би (Сима) споменуо ту списатељку, то је било са одушевљеним ријечима и могло се видјети, да је према њој имао већу него списатељску наклоност. Ако је био рђаво расположен, чело би му се разведрило, кад би му ко споменуо Амалију Талфи“7

Сима остане у Немачкој до 1827. Те године у мају позове га кнез Милош у Србију. Али он не хте отићи из Немачке, док лично не види најславнијега немачког песника Гетеа, који је први Немцима похвалио срп. нар. песме, преведавши сам песму Хасан-агиница. Исте године већ стари Гете радосно јавља Немцима о томе познанству. О Сими вели: „Гле ћег2неће Еппгађ п. Вледегкец, Фе зетег Хабоп ејсеп, Ђесетсћпе| ћп мле зет Сефећ!“. Вели, да би желео, да Герхард или Талфи, који су српске нар. песме преводили, преведу и Симину Сербијанку. Гете није ни слутио, какве би муке немачки преводиоци имали са Сербијанком ; а из осталога говора његова о њој види се, да му је Сима о своме спеву и сувише појетски реферовао. Ипак је Герхард превео неке песме из Сербијанке уз помоћ Симину.

Стојимо пред мушким веком песниковим. Време од 1826 до 1844 године — то је време обилатога рада Симина. После Сербијанке и Неколиких пјесница (1826) изиђе 1827 у Будиму Зорица, 1833 у Будиму Пјеванија церногторска и херцеговачка — нар. песме —, 1835 на Цетињу драма Дика црногорска, 1835 у Београду Историја Церне Горе од искона до новијега времена, 1837 у Липисци Тројесестарство, 1837 у Липисци Историја Сербије од почетка 1813 до конца 1815 године, 1837 у Липисци трагедија Обилић, 1837 у Липисци друго, попуњено издање Пјеваније, 1839 у Будиму Сербослав

' Ооефће. Паз Моцезе зетћзећег Глбега(иг 1827