Godišnjica Nikole Čupića

996

— „стихотвореније свеколикому сербинству за честитање Теодорове Суботе“ —, 1839 у Пешти Отзив на позив — полемична брошира — 1840 у Н. Саду Усклик — „на иншталацију епископа бачког Георгија Хранислава“ –-, 1842 у Земуну Србин — „на дан и поклон србском живом уставу т. ј. г. Кости Томићу Радисављевићу, својему пријатељу“ —, 1842 у Београду Одусовјет Ђорђу Гроздановићу, 1842 у Београду Отијев — „на превратни стрмоглав преболесног Ивана Соколовића назови — Кабларца од здравога Срба Орбовића озбиљског Овчарца“ —, 1844 у Београду Тројебратство — „то јест род, пут и над мужа, творевина у три пјесме за у Сербијанку“—. Осим овога више чланака и песама изиђе у Народном Листу, у Подунавци, Забавнику Давидовићевом, Гласнику, Грлици, Летопису. :

Обилат осамнаестогодишњи рад! У историји књижевности вазда сретамо овај појав код превећ одушевљених љу ди. Рад се њихев одликује неуморношћу, наглошћу и неком лакошћу. Но то није природна лакост, већ лакост од хитања. За то често каквоћа страда. Како је Сима брзо радио, сведочи овај пример. 1827 године, пошавши у Србију на позив кнеза Милоша, Сима се на путу предомисли, или добије други позив од владике црногорског Петра 1 Петровића Његуша, да иде на Цетиње. Један биограф вели, да у Србију није могао ићи'. Он окрене к Цетињу. У Тријесту се задржи месец дана код познаника и пријатеља. Ту се тада деси и Мушицки. Разговарајући се једном, „а за соФром пуном“, о његовим песмама, рекне му Јевта Поповић:

Топрв посад од тебе се иште, Драму коју да сочиниш сербску —

а Сима одговори:

Већ да, речем, Милош Обилића Тратедију ако 6' узмогао,

' Вгоскћацв АПа. дец. Кеајепсук].