Godišnjica Nikole Čupića

со –

Да предузмем покушати срећу,

Његов случај у души м је свагда,

Нејма другог, за ког толик марим

У свој старој нашој повјестници, Дошавши на Цетиње, оде у септембру под Ловћен и „ва осам дана чистога поста“ напише целу трагедију. Али је за то та трагедија просто драматисана народна приповетка о боју косовском ; само што је нар. приповетка лепша. Ништа у овој драми нема, што би могло примамити, занети: ни један карактер, ни једна слика. А драмски крој толико је слаб, да о њему не вреди ни говорити. Дикција је епска, врло проста и хладна, хладнија од обичног мирног епског причања нар. појезије. На њој се чисто познаје гладовање песниково. Још је прва радња понајлепша. И што би се још могло похвалити то је, што је језик овде далеко јаснији и разумљивији него у другим делима Симиним.

Није му боља драма ни Дика црногорска. У њој је историја Црне Горе од пропасти косовске до владике Данила, написана по нар. причању, задахнута толико религиозношћу, да више личи на легенду. У предговору „к читатељам“ Сима вели, да му се „чини да је исто сочиненије драма“; али сам признаје „своје оскудно с овакога начина писања Музама познанство“. — Није драмска појезија била поље Симино. Онз пада у део оним песницима, у којих су све силе душевне равномерно развијене; она се јавља код објективних песника у веку потпуне зрелости ; она тражи своје земљиште : велики, образован народ. Сима би можда био велики драмски песник, да се с онаким даром родио сто година доцније.

Усклик — Сербослав — Србин — Одусовјет Ђорђу Гроздановићу — Отијев — то су мање, незнатне, пригодне певаније, које вреде више за познање Симина карактера него као појезија.

Сва је радња Симина песничка, осим неколико прозних чланака и двеју историја: Историја Цернв Горе и Историја