Godišnjica Nikole Čupića

2, да ув ову димостенову беседу преведе и есхинову, која је с њом и по садржини и по класичности, тако рећи,

неразлучна целина;

3, да сва митологијска и историјска имена протумачи, како би се наши читаоци подпуно упознали с оним временом, у ком је онаква беседа, онсква политичка борба поникла, у погледу религијозном и државном ;

4, најпосле да нам јошт коју од важнијих димостенових беседа преведе, како би књига, која се читаоцима даје у руке, и по величини и по унутрашњој вредности што више одговарала задаћи Чупићеве задужбине. |

: Све ово и остало.у мањим приметбама, што сам од г. преводиоца, по мом мишљењу, као потребно захтевао, тиче се толико исто његове части пред интелигентним светом, колико дужности одборске према моралној обвези Чупићевом Фонду.

Поштујући избор г. преводиоца и његов труд око превода, био би грех највећи, кад не би и с моје стране колико допринео, да дело што савршеније свет угледа.

Колико се мени чини редак је тај народ, кога је историја у белешкама сачувала, да нам је тако готово у целом делању, не само у прошлости, него и у садашњости сродан, као грчки народ. И по овоме дакле димостенове беседе, с историјом онога времена уплетене, биле би верно огледало наших недостатака, као оно басна, која нам говори: даша утдев # та попшпе де (е габиа пагафиг. И сам Франц Паули (види приступ у димостенову беседу о венцу стр. ТУ) вели: „Треба ли јошт додати, да оно огледало за садашњост исто тако није своју велику важност изгубило, као што ју неће никад ни у будућности изгубити2% Јест! ако је историја у опште најбоља учитељка владаоцима и народима, то је з4иста и по преимућству грчка, а у грчкој управо димостенов

период“. Ђе. МАЛЕТИЋ.