Godišnjica Nikole Čupića

и еј

298

Сербије од 1813 до 1815. Али се и на њима познаје рука песничка. Често у њима наиђемо на најлепша песничка описивања, особито у Историји Сербије. Одавде су после многи наши приповедачи узимали грађу за своје цриповетке.

У Пјеванији су покупљене српске нар. песме црногорске и херцеговачке. Али се овај зборник не може поредити ни лепотом ни скупљачким послом с Вуковим зборницима.

Сербијанка је најмонументалније дело Симине појезије. Многи и знају Симу само по Сербијанци. Остале се његове певаније окрећу око ње, као око свога сунца. И из њих проврцну гдешто појетске варнице, метеори духа Симина; али пажња, која им се поклања, највише им се поклања ради Симе и Сербијанке. Ипак заслужују спомена три веће планете: Зорица, Тројебратство и Тројесестарство. У Зорици су осим једне нар. песме четири алегоријске песме, од којих је највећа и најлепша: Разновидје витештва. Таман алегоријски смисао не смета ништа овој песми, да се испореди с најлепшим народним песмама епским. Ова је песма, како Сима вели, одломак из већег епа, који није угледао света. „Не надајућ' га се игда предложит моћи очима нашега барем свијета, извадио сам из истога поменути одривак, тко зна и разумије нека ми поможе тужити за пропадшим остатком“. Дах је у овој песми народни, причање топло, језик као суза чист. У њој се види скривена моћ песникова. И с тугом се човек мора питати : за што Сима није све овако певао 2 Какви су ово тренуци у животу ове појезије% — Мени се чини, да су то били чисти песнички тренуци, тренуци потпуне прибраности. У таквим тренуцима Сима је налазио праву жицу своју, коју вазда испушташе у бури живота и вртлогу времена свога. Та бура не даваше духу његову постојана мира; п у њој се родише сва дела његова. Да је Сими остао био само дар његов као вођа и да су га биле минуле политичне и државне бриге и послови, и патње и недаће у животу, друкчије би се данас његова појезија спомињала.