Godišnjica Nikole Čupića

331

ти желео. Ако му је 1827 године и сметало што доћи у земљу његове илијаде, сад није више. Слава Сербијанке, која се за то време пронела, отворила му је пута. Као да је сад опет стао у службу код брата кн. Милошева. Јована; јер је по послу његову, а у свађи између њега и владике ужичког НикиФора, одлазио између 1832 и 1834 год. два пут у Црну Гору, куда беше утекао владика Никиор.

1834 године нареди му кнез Милош, да скупи грађу и да напише историју Србије од 1804 до 1815 године. Одреди му 300 талира плате за све време докле тај посао радио и буде изда писмени налог свима властима у Србији, да му докле грађу узаскупља у свему на руци буду. Ами Буе вели о томе, као да је Сими дошло било у главу, да Сербијанку у прози напише. Уредивши грађу и написавши историју, крене се по други пут у Немачку, да је штампа. Колико се сада -- други пут — бавио у Липисци и Немачкој и кад је тамо отишао, не зна се; али је за све време добијао из Србије сталну помоћ као плату. Тада је штампао Историју Сербије од 1813—1815, песму Тројесестарство, трагедију Обилић и друго, попуњено издање Пјеваније црногорске и херцеговачке. О Историји Србије прича А. Буе занимљиву историју. Он вели, да је Сима био написао Сербијанку у прози и да га је кнез Милош писмом био охрабрио, да пише по правди а никоме по хатару. Кад је пак прва књига била готова, Сима наштампа пред њом то писмо кнеза Милоша а у'књизи је гледао да покаже, да су Срби што имају стекли само сами својим јунаштвом, не захваљујући ни Русији ни Аустрији. Кнезу Милошу се чинило, да га такав историјски спис, пред којим стоји као санкција писмо његово, компромитује, те се учини љут и Сими као одузме пензију, а штампане егземпларе конфискује. Ово причање А. Буса, које ми се није могло ни од куда више потврдити нити боље објаснити, Бог зна да ли ће и колико бити истинито и по свој ће прилици бити тамна генеалогија Историје Србије од 1813—1815. Ј. Игњатовић помиње, да је Сима 1838 године