Godišnjica Nikole Čupića

РР

ЊЕ

својем сравњивању имао у рукама Бекерово издање беседе

Димостенове.!

3

На неколико места, чини ми се, да би се ближе ориђиналној мисли дошло, кад би се по нека реч друкчије превела. Тако бих ја онај последњи редак у стих, 5 „иста де туђе лео ђиву ебуо(ис... блобтеовбода, бб0лео тб тохећу... превео : у толико је теже вашу наклоност изгубити, у колико је задобити итд.

На крају главе 7 речи: „ха лооабуфу сеутбу 1007 х01 хоубу бифротеоонс Фиоостђу оте тђу дафууофту то:ђбетог пеоћ бтпбутоу ја бих превео: да обе стране подједнако и беспристрасно саслуша па да може све распознати“. Глав. 13 смисао је реченице: „КЕ: игу гфовуугл (из СЕ! лов ттоута геФоа — ако ме је гледао да радим што би заслуживало тужбу о кривици непредвиђеној законом (т. ј. великој), а требало би да се растумачи термин „гфбеууг2лба“ који је био правни у судству атичком. У гл. 82 речи: „хе; 00 лоотБеугис а0тоу, место „угостио си их“, ја бих казао „посредовао си им“.

А

У Димостеновим беседама, као и у беседама сваког старог говорника има напомена на многе ствари из судске или иначе државне практике, има доста техничких термина које би све требало протумачити у примедбама ради оних читалаца, које ће таке ствари збуњивати. Но ја још више полажем на таква објашњења.

Ако се она нешто пространије испишу, моћи ће дати већу вредност делу и оне ће бити од велике користи нашим

' РПетозећепз огаНопез ед. Гп. ВекКег, уо]. РВ П. Гравазе Тапећо2. 1954,